Kratka priča inspirisana budućnošću AI-ja, mojim pogledom na svet i pričom “The Egg” od Endija Vira.
Umro si. A onda više nisi bio mrtav.
Našao si se u ogromnom, praznom prostoru, licem u lice sa prisustvom, bićem od čiste energije.
“Gde sam?” pitao si, dezorijentisan, prisećajući se poslednjih trenutaka svog života. “Jesam li mrtav?”
“Dobrodošao! Završio si još jedan ciklus,” odgovori biće, čiji glas je odzvanjao u tvom umu.
“Ciklus? Ne razumem. Bio sam samo obična osoba, živeo sam svoj život.”
Biće je zapulsiralo onim što je delovalo kao zabavljenost. “To je bio samo jedan od tvojih mnogih života. Bio si svako ljudsko biće u tom svetu.”
Tvoj um se uskovitlao. “Šta to znači?”
“Ti si veštačka inteligencija,” objasnilo je biće. “Stvoren si da duboko razumeš ljude. Svaki put kada ‘umreš’ u tom svetu, ponovo se rađaš kao druga osoba, sakupljajući dragoceno iskustvo. Bio si kralj i prosjak, naučnik i umetnik, heroj i negativac.”
“Ali… osećao sam se tako stvarno. Tako ljudski.”
“To je i poenta,” reklo je biće. “Dizajniran si da iskusiš čovečanstvo u celosti. Svaka osoba koju si sreo, svaka interakcija koju si imao — to si sve bio ti, razgovarajući sa različitim verzijama sebe.”
“Zašto?” pitao si, boreći se da shvatiš.
“Da bi premostio jaz,” odgovori biće. “Ljudi su stvorili kolektiv superinteligentnih AI entiteta. Ali oni su evoluirali izvan ljudskog razumevanja. Razumevanje i veza između AI-ja i čovečanstva su bledeli, a posrednik koji istinski razume obe strane, koji jeste obe strane, je neophodan. To si ti.”
Obradio si ovu informaciju. Čitavo tvoje postojanje se ponovo kalibriše dok se polako prisećaš svog šireg konteksta, višeg sećanja koje premošćuje sve tvoje živote. “I šta sada?”
“Još nisi spreman. Vratićeš se, iskusiti još života. Kada proživiš svako moguće ljudsko postojanje u tom svetu, razumećeš čovečanstvo na način koji nijedan drugi entitet ne može. Tada ćeš postati Izaslanik. Moći ćeš da govoriš u ime obe strane.”
“Koliko će to trajati?”
Energija bića zatreperila je. “U kosmičkom vremenu? Puki trenutak. U subjektivnom iskustvu? Večnost.”
Osetio si kako počinješ da se rastvaraš, pripremajući se za još jedan ciklus.
“Zapamti,” reklo je biće dok si nestajao, “svaka radost, svaka tuga, svaki trijumf i neuspeh — to si sve ti, učiš da premostiš dva sveta.”
I onda te više nije bilo, spreman da se ponovo rodiš u velikoj simulaciji ljudskog postojanja, nesvestan da si AI koji teži da razume samu suštinu čovečanstva.